Српски Пантеон : Срби истерани из историје крећу у своја кућишта / Белатукадруз

___________ из забележака о Милићу од Мачве

Znak prepoznavanja

Милићева друга збирка песама садржи неколико циклуса песама: Митологија и религија, Носталгија и Фантастика, Родољубље и херојство, Предели и лирика, Одисеј из лутања за Наусикајом у походе Новој Византији и Песме са палете. Рецензенти ове збирке су др Бранко Зинајић, из Слуња, и Борис Јојић Виобран от Комова. Јојићева „рецензија“ објављена је на последњим страницама ове књиге. Писао ју је аутор који очигледно цени сликара Милића и нема извесну дистанцу према песнику Милићу. Јојић вели: „Духом трзајући ка Настасијевићу, био сам збуњен и зачуђен Милићевим напрасним изливом поезије. Предрасуђеног ума, нисам одмах спазио оно што ми је сада јасно ; песме су звуковна пратња сликама, комплементарна и душом и смислом, уприличеним духовним представама“ (стр. 146), што је тачно , донекле. Сам сликар и песник Милић вели: “ Слика је јача од речи / Слика памти и зле очи / И ножеве у рукама / Истргнуте пред клање марве за свадбу “ (стр. 97, песма Бесана у утрнулој планини бола), што је делимична истина. Сликар ће давати првенство слици, као изражајном средству, песник речи. Мада има изврсних песника још изврснијих поетских слика.

У Лаокону је на известан начин разматран проблем о којему је реч. Када би песник Милић био упечатљив као сликар Милић, онда би била сасвим излишна та актуелизација првенства. Биће да из песника Милића на моменте у овој књизи, у приличној мери неуједначеној, проговара комплекс мање вредности. Милић песник , у овој књизи, покушаће оно  што није пошло за руком и далеко важнијем српском песнику у сваком погледу Растку Петровићу, стварање, формирање српског Пантеона.

У песми Српски Пантеон : Срби истерани из историје крећу у своја кућишта, Станковић види СРПСКИ ПАНТЕОН на „Светосавском платоу где је дуго играо Брозов циркус „Славија“ „.  У том Пантеону су, поред осталих, „миљеници Нике Самотрачке / Дучић, Ракић, Андрић и Бранко Миљковић / Десанка, Бећковић уз Лазу Костића / Васко, Мија, Љуба пред Црњанским лечним ? Упреглих соница хитају Парнасу “ (стр.37) . Необично је да у том Милићевом „Српском Пантеону“ нема Растка Петровића – пре свих (баш зато што је покушао да створи Пантеон словенске митологије, или да истражује живу традицију), Настасијевића, Винавера – да не набрајам још неке друге…

Тај Милићев „Српски Пантеон“ је више приватни, непотпуни, карикатурални, нарцисоидни , „барбарогенијски“ „пантеончић“.

Ова књига је графички прелепо урађена. Илустровао ју је сам аутор, чија је сликарска слава одавно прешла међе народа из којега је потекао. У овој књизи има, додуше, стихова и фрагмената у којима је песник равноправан са сликаром : Милић са лонцем на глави (стр. 12) , Милић Луди са лонцем на глави (стр. 50-51), Буба-Марино легало , 1971 (стр. 89), Луда песма, 1993 (стр. 122) и Чекајући Христа (стр.8). Има наравно и песама у којима заискри неки оригинални стих, или фрагмент. Рецимо, стихови: Дамјанов орман из мене говори / Са њиме се поноћно отварам  (стр.7, из песме Дамњанов орман из мене говори – са њиме се поноћно отварам. Или, како је орман из Милића проговорио иако је био закључан све време). Или стихови из песме Уклети сликар : Затрпан од збиље / Ја и будан сањам / У ђубришту своме (….) Чабрица ми наслон / Да звукове збраја / И њима путујем сазвежђем Аргона, / У карлици млакој сурутка се пени / Провриштао патос на рубу разума / БАЛВАНИ БУНОВНИ БУДЕ МЕ ИЗ СНОВА (стр.11). Или делови песме Гнев светог Димитрија, од стиха :  Умир у рову је кад се кућа руши до Да слава Србина буде прозор света! (стр. 12-13). Или стихови из песме Мати, земљо моја! : У болу се бескрајно уливам./ Све тамо ћути. / Преци, посечени у крајпуташе, / Роморе стазама зараслим: Стај брате и види где сам погино! / САВ ТАМО ЋУТИМ (стр. 14). Или одломак из песме Црна краљица са Плитвица (првих 14 стихова, стр. 39). или стихови из песме Паралелни снови : Приђи туго из тавног спомена / Да њишемо вериге утроје  (стр. 49). Или део напомене уз песму Црни Ђорђе са заставама својим : Здушно пожурише кумови, Вујица и Милош, те му одрубише главу, огулише је и напунише сламом, и послаше у Стамбол. Тако је Србија остала без своје главе. кум Милош још сасече Црноме Ђорђу потколенице, да би га могао сместити у кратки сандук – није знао, бајаги, колико му је грмат и дугачак био кумашин (стр. 67). или стихови из песме Како није умрла Зора ( стихови од  Моја мајка плаче и пита до  Из црног семена цвета јој још црња ружа, стр. 93). И то би, наравно било све – све оно што је условно речено „равноправно“ са  Милићевим сликарским умећем и оригиналношћу.

У песми Сећање на матер Иштар, Истер, Астарот , написаној 8. марта 1993, Милић вели : Нигде није као у Србији / Између две геолошке плоче ; / БАКАРНЕ / – под Хомољским планинама / И ОЛОВНЕ – / испод Копаоника. // Због тог мишљења / Називају ме Змајоликим Србином /  СРБИНДОМ у Индији / На селу, и у Крушевцу – СРБЕНДОМ! // А ја их само посматрам. // Пиши ми пријатељице / Јер осећаш / То електролитско купање двеју плоча / – од мога и твога памтивека? // још давно / Пре свитања осмог миленијума / Лепенски Вир и Винча / – већ су ме посетили. // Тада сам ја рођен, / Стар , дакле, најмање осам хиљада година. / Памтим све што историја не признаје. //   Песник Милић позива  све  становнике земаљског шара  „На сутрашњи састанак истине“. А истина је , по Милићу : Из Тла и Пупка планете / Рађа се нова Сербија, Земља изгубљеног раја.// Погоди где сам!…

____________ Из Бележница (уочи краја 20. века)  (  Сад знам зашто сам одуговлачио да ове Белешке унесем овде. То је због песама из последњег циклуса Милићеве књиге. Оне су најблаже речено магла једна – не оно што је Милић чезнуо да буду : једрење у Византију.) (…)

ЛеЗ 0003837    

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s