Белешке француског обавештајца

Тајна шпијунске бележнице

Француској није одговарало хапшење хрватског генерала Анте Готовине, оптуженог за ратне злочине пред Хашким трибуналом
rondoБелешке француског обавештајца, генерала Филипа Рондоа, које је почетком недеље делимично објавио лист „Либерасион”, откривају да Француској није било у интересу хапшење хрватског генерала Анте Готовине, оптуженог за злочине против човечности пред Хашким трибуналом, како на видело не би изашле везе њихове обавештајне службе са хрватским специјалним јединицама.
У извештају који је Рондо, у то време саветник за обавештајне и специјалне операције министра одбране Мишел Алио-Мари, написао за Јелисејску палату 2005. године, а који преноси „Либерасион”, наводи се да су официри француске обавештајне службе, ДГСЕ, задужене за акције ван земље „тајно били у вези са генералом Антом Готовином, прво у Загребу, а потом у Задру” и да је „један од њих у августу 1995. пратио одвијање операције ’Олуја’ у којој је хрватска војска преузела Крајину”.
„Трибунал за ратне злочине у бившој Југославији тражи генерала Анту Готовину због догађаја који су се догодили у том периоду”, констатује Рондо, који се прибојава „трагова” које је оставила француска обавештајна служба.

„Генерал Готовина ми је поручио да никада неће открити везе које су могле да постоје током рата између њега и нас”, пише Рондо и додаје да он сматра „као и ДГСЕ, да би ова француска подршка могла да буде расветљена уколико дође до озбиљније истраге”.

У белешци из априла 2005. године Рондо записује: „Моје одбијање да се Готовина ухвати на превару: МАМ (Мишел Алио-Мари) слаже се”.

У документу упућеном државном врху Рондо наводи да је „ДГСЕ одржавао везе са Хрватима од друге половине 1991. године”, и да се радило о „мисији тајне подршке хрватским специјалним јединицама”.

Аутор текста Карл Ласке, који је имао увид у судски транскрипт ових белешки, као и у писмо које је Рондо упутио Алио-Мари, каже за „Политику” да је ова операција подршке хрватским јединицама, заведена под кодираним именом „Симонд”, подразумевала „обуку и помоћ у несмртоносном материјалу”, односно помоћ у логистици, попут возила, опреме и сл.

Циљ операције је био да се обезбеде обавештајни подаци и безбедност француских јединица у региону.

Ласке каже да је Рондо лично надгледао спровођење ове операције 1991. године, када је боравио у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Није, међутим, сасвим извесно под чијим овлашћењима је ова операција изведена и ко је са њом био упознат.

Клод Силберзан, генерални директор француске обавештајне службе од 1989. године до јуна 1993. године, категорички одбацује могућност да је његова служба давала подршку хрватским јединицама у време док је био на њеном челу.

„Ови наводи су нетачни. Док сам ја био на челу службе није било никакве тајне мисије подршке хрватским јединицама. То би било противно тадашњој политици Француске, која није подржавала Хрватску ни политички ни војно. До мог одласка из службе, 1995. године, Француска није подржавала ниједан сецесионистички покрет у бившој Југославији”, каже за „Политику” бивши шеф ДГСЕ-а, данас градоначелник Симора, градића од 700 становника на југозападу Француске.

Када је, међутим, реч о контактима са Готовином, Силберзан каже да су они постојали, као и у случају других личности од интереса за обавештајну службу.

„Имали смо контакте са војним представницима, како са хрватске, тако и са српске стране, али то је у опису нашег посла”, објашњава бивши шеф обавештајаца.

Новинар „Либерасиона” каже да је могуће да Силберзан није био у току са мисијом која је поверена Рондоу, јер је „био на путовању”.

Рондо је у то време директно зависио од кабинета министра одбране, социјалисте Пјера Жокса, чији је био саветник за специјалне операције.

„Постоје људи којима су поверене посебне, аутономне мисије, о којима чак ни служба ништа не зна, а које су оцењене као корисне за Француску. Нека врста тајне у тајни”, каже за „Политику” Жан Гинел, стручњак за питања војне шпијунаже, указујући на могуће објашњење.

Ив Боне, који је од 1982. до 1985. био шеф француске контраобавештајне службе, ДСТ, која делује унутар француске територије, сматра да не треба сумњати у веродостојност Рондоових белешки.

„Познајем генерала Рондоа, он је поуздан, треба веровати да је оно што је написао истинито”, каже Боне, који се сећа да је „о Хрвату” први пут чуо у време док је био на челу ДСТ-а, у вези са државном афером у коју је био умешан његов „пријатељ по оружју”, Доминик Ерилен, са којим се Готовина зближио у Легији странаца.

Новинар „Либерасиона” каже да су ове белешке, настале између 1999. и 2005, доказ да је Француска штитила Готовину и да није сарађивала са Карлом дел Понте и Хашким трибуналом.

У једној од белешки из тајне мисије Рондоа у Дубровнику 2003, када се састао са једним од својих људи Хрвата са којима контактира, француски обавештајац пише: „Готовина се неће предати”, а директор кабинета Алио-Мари му одговара: „То је у нашем интересу”. Француска је, наводи Ласке у тексту, намеравала да преговара како би Готовина остао на слободи у замену за једног другог оптуженика за ратне злочине за којим је трагао Хашки трибунал, чије име не наводи.

Ове личне белешке које је Рондо чувао у свом париском стану не би никада угледале светлост дана да није постао један од главних актера „афере Клирстрим”, највеће политичко-шпијунске афере последњих година у Француској, која је избила захваљујући сукобима у државном врху између бившег и садашњег председника Жака Ширака и Николе Саркозија. Француски обавештајац, који је био саветник три министра одбране, наћи ће се као сведок у процесу који се отвара 21. септембра, а у коме је бивши премијер Доминик де Вилпен оптужен да је учествовао у завери са циљем да онемогући Саркозијев долазак на власт.

Међу стотинама страница на којима је годинама бележио своје активности у служби и многобројне тајне операције у којима је учествовао широм света, нашле су се и ове странице које бацају ново светло на улогу тајних служби у сукобима у бившој Југославији и однос великих сила према Хашком трибуналу, које су, иако под печатом државне тајне, пронашле пут до јавности.

Ана Оташевић

[објављено: у Политици, 13/09/2009]
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s