Владимир Банић, уторак, 30. авг 2011

Интернет шизофренија

У Триполију динар сомун, а до Триполија сто сомуна. У Пазару сомун – исто динар.

Мој први контакт са глобалном мрежом био је на петом спрату Београђанке у просторијама које је закупила нека НВО. Тамо су студенти могли да се бесплатно путем дајал-ап модема каче и проверавају свој тек отворени мејл акаунт. Разлог за отварање мог сопственог, била је адреса коју ми је оставила гошћа из Шведске.
Боравила је 7 дана код мене као део студентске размене и на растанку записала адресу, уз напомену да обавезно свратим у Гетеборг, а ја сам се мислио – како бре сестро да свратим кад немам ни визу, ни паре за пут, а ни одакле. Јер, да би свратио, ваљда мораш да будеш негде у комшилуку.
Ја сам био на Карабурми, а то је срце, једно две ипо иљаде километара погрешно.
Елем, поред стварне адресе, написала је и виртуелну – aссанаав@хотмаил.цом. Мислим да ме је оно ХОТ у хотмаил, натерало да се довлачим по београдској бљузгавици до страних плаћеничких доброчинитеља на петом спрату највише нам зграде престонице.

Ту сам увек долазио сам и путем случајних погодака, како – тако научио да отворим интернет страну. Сећам се да сам био толико поносан да питам инструкторе за савет, да сам једаред  добрих 45мин провео тражећи зелену срелицу на експлореру која би после 4 минута чекања отворила гоогле.цом. Када сам то успео, помислио сам – Банићу, баш си цар.

Те 99′ мало ко је имао приступ нету. Мало ко је имао компјутер. Ма, мало ко је имао за карту за градски или приватни аутобус до Београђанке. Онда је дошла 2000-та, промене, укидање пореза за компјутерску опрему и ја сам радећи неке послове уз студије, успео да на 6 рата купим пентијум са цд-ом и хардом од 40 гига. Тај раритет и даље заузима почасно место у мом стану. Тешко ми је да га бацим и вероватно ћу га чувати за унуке. Ако их, наравно, доживим. И, опет наравно,  ако ми прихвате фб риквест.

После је све ишло лакше. Почевши да радим овај посао који ми дозвољава да волшебно сејем мудрост диљем домовине на вебсајту, схватио сам брзо како, ма колико добар у том послу био, никада нећу достићи висине оних новинара који су контакте и саговорнике скупљали пешке и ручно. Као тада већ мајстор виртуелних вештина, налазио сам најбоље приче са не више од 5 кликова. Грижа савести и осећај дуга према ветеранима бранше ишчезао би чим бих израчунао количину добијеног слободног времена, потрошеног углавном, опет на е-сурф.

И, ту смо. Да није сурфа, не би било ни овог текста (многи ће помислити – па, могло је и без сурфа роде).

Елем, сад сам, што би рекли стари Словени – едикт, или зависник. Имам нет и у пегли. И свачега сам се нагледао листајући странице. Многе су треш, као што ће неки оценити и ову. Али, опет, неке су бисери. А, бисери међу бисерима су вокспоп стране. То су форуми или све оно што дозвољава плебсу да се писано изрази (мада се неки изражавају и ономатопејом).

Једна од најлуђих на фејсбуку је страна подршке Срба Муамеру Ел Гадафију. На страну шта ја мислим о њему (а, не мислим што и западни медији).

На том месту, читајући коментаре посетиоца видите како се најљући противници НАТО-а међу Србима одлучују да за своју профил фотографију, која је најприватнији виртуелни израз, изаберу боју заставе Либије – зелену. Како се виртуелни борци за чистоту Либијске Џамахирије, а који су православни, боре против новог светског поретка уз позивање на Немањиће, а за очување ислама у Северној Африци.

Тек, та страна је осванула у многим светским медијским кућама. Неки су је наводили као виртуелну војску Пуковника. Многи су јој приписивали да ради за хонорар. Истина је, колико видим, да је група од 73 000 доконих ентузијаста ту за џабе.  За све оне који немају увид у њихову преписку, ево крокија:

– Још ниси променио фотографију у зелено?!

– Нисам.  (……………)

Видети више: http://www.rts.rs/page/blog/ci/drustvo/post/51/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B/1234/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82+%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.html

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s