Dve pesme Radivoja Šajtinca

 

MEKA DUŠA  TVRDI SKAZ

Oslepeo onaj koji nas je posmatrao
Ogluveo onaj koji nas je slušao,
Zalutao onaj koji nas je pratio
Ogladnio onaj koji nas je hranio
Ožednio onaj koji nas je pojio
I to Jedan isti
Jedan jedini
Gde je , kakav je, sam će ga Bog znati
Možda su u istom znaku, istoj poruci
Istom iskušenju,nose isti lek
Govore istu reč
Koriste istu česmu,iste kvake i  prekidače
Mogu se i sami
I videti i čuti i pratiti
Hraniti,pojiti
Ali, nema mrva i konca putokaza
Nema razloga ni tragova

Jer jasan je haos
Haotična jasnoća
Nema više nade
Da išta prevede
Ni njima ni nama
 
 
 
 
PODSETNICA FRANSOA VIJONA U DŽEPU OD SVILE
 
A ako je kao  pesma
Poput ribe pokupljene na trotoaru ili
Slavskoj seoskoj  paradi
U oskudnom komforu,u divljini eksterijera
S nestrpljenjem pritisnuta udom i kukom
Uz vlagom natopljen zid
Lutalački, momački ućitkana ko plen
Ako je bezimena lovina
Bez jasno viđenog lica, bez imena,
bez ispuštenog glasa,bez tela i kože,
bez daha ili postojanja
onda su i početak i kraj istovremeni
ropac će bljesnuti  u kapljicama
sporim,sve providnijim, sve bleđim

kao sramnim zaveštanjem skrivena nemoć
ko slabost bez smisla i interpunkcije
pad posle precenjenih mogućnosti
u delima koje se obavljaju stojećki
bez prava na pokajanje
zanemelost ili raspeće

(Iz rukopisa Z L O     C V E Ć A :  Poezija jednog klovna apsoluta )

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s