Smak sveta, prema proročanstvu, 21. decembra 2012.

Svakih 26,000 godina naš Solarni sistem prolazi kroz 12 zodijačkih znakova. Drevne civilizacije kao što su Hopi Indijanci, Egipćani, Čiroki, Apači i civilizacija Maja su bili svesni ovog velikog ciklusa i na osnovu njega izrađivali svoje kalendare. Ovaj ciklus izveden je iz mnogih prirodnih dešavanja kao što je, na primer, rotacija Sunca a time i čitavog Sunčevog sistema oko Alsiona, primarne zvezde u sazvežđu Plejada, ili, 260-todnevni razvoj ljudskog bića.

Ovaj ciklus je podeljen u 5 podciklusa, gde svaki traje po tačno 5125 godina, za koje se smatra da predstavljaju po jedno doba razvitka sveta. Actečki kalendar ili Mezoamerički Kamen Sunca određuje da je svako razdoblje sveta uništeno od strane jednog elementa: vatre, vode, vetra i zemlje. Ciklus u kome se mi trenutno nalazimo je razdoblje Petog Sunca ili tačnije 3113 p.n.e do 2012. godine. Tačnije, ovaj ciklus se završava 21. decembra 2012. Maje su bile svesne ovih događanja, čak je i Nostradamus bazirao neka svoja proročanstva na tačno ovaj datum.

Četvrta Zemlja, u kojoj se trenutno nalazimo, popularno je nazvana „pomeranje, evolucija i svest“. Hopi Indijanci veruju da cetvrti svet ratovanja i peti svet, „svet mira“, počinje tačno 21.decembra 2012. godine. Nakon, vatre, vode, zemlje i vatre, Zemlja bi, po proročanstvu Maja, trebalo da krene u svoj naredni svet, nazvan „eter“. Proročanstvo Maja se uzima kao jedno od najpribližnijih proročansatva vezanih za 2012.

Kalendar Maja je zasnovan na ciklusu od 260 dana, povezanih sa razvojem ljudskog bića. Ovaj kalendar je poznatiji kao Tzolk’in. Za duže računanje vremena Maje su koristile takozvani „Long Count“. Istraživanje je pokazalo da se za početak ovog računanja vremena uzima datum 11. avgust 3113. godine p.n.e. Jedan dan u kalendaru Maja se naziva k’in, dvadeset dana je činilo jedan winal ili unial, osamnaest winal-a jedan tun, dvadeset tun-a jedan k’atun, dok su dvadeset k’atuna činili jedan b’ak’tun. Više saznanja o kalendaru plemena Maja možete saznati u knjigama Hozea Argiljesa (José Argüelles).

Videti više: http://thegooroo.blogspot.com/

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s