TRI PESME / Jovanka Babić Jelovac

Opomena Zašto me plaše ogrtačem tamnim i korakom laganim, punim vapaja? Zar smo savijali gnijezda i ptice milovali pogledom, letjeli oblakom tražeći sjaj, smisao zaboravljen u nevremenu? Ne pričajte o galebu samotnom, moru tamnom,kamenu hladnom, vjetru koji fijuče prašnjavom stazom i opominje,opominje… Nismo ljepotu stvarali za suze i samoću, leptirima dali let za uzaludno sutra……

Trebalо је pustiti da ćutanje govori / Dina Ina

Ophrle me nekad u sumrake dana u te tmule sate prethodnice noci Opkole me misli i drže me tako Ko zatvorenika kom nema pomoći. I ko što medj ljudima razlike postoje Tako neke samo  ko lahor prostruje  a neke se cele zariju u mene. Oštricom me svojom ko u oči kljuju Ne daju mi mira…

Učenik Požarevačke gimnazije 1958.-1962. : poetska sećanja posle pedeset godina / Ratomir Marković

CIP – Kaталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 821.163.41-94 MAPKOВИЋ, Ратомир, 1943- Učenik Požarevačke gimnazije 1958.-1962. : poetska sećanja posle pedeset godina / Ratomir Marković-Marko. – Rakova Bara : R. Marković, 2012 (Kučevo : Spectar). – 128 str. : fotogr. ; 21 cm Tiraž 200. ISBN 978-86-912711-2-1 COBISS.SR-ID 193389580 ___________________ из нове књиге Ратомира Марковића,…

ДЕСТИНИКА /Песме : Винко Шелога

ЛАПОТ Мој отац помало особењак направио нам сто другачији но што прави столар од грађе више случајне да не кошта а буде тврд. Био је поносан иако смо невољно признавали мајсторство. Сто је прегазило време повлачио се пред фабрнчким политираним, у пшар. Подрум, шупу док ннје избачен под стреху од црва избушен,  већ у праху.…

Из „Дневника бившег заводника“

(одломци) Уторак, 12. 08. 2003. Тамо где исказујем своју службеничку ревност  најбољи и најбистрији део дана одлази у неповрат  у пословима тешким и продуктивним за добробит оних без крова над главом, тако да моје виртуелно магаре заостаје у ходу ка нижим падинама Парнаса. Зашто пристајем? Зато, јер се од поезије не живи, јер смо земља…

КОШАРА / Миленко Д. ЈОВАНОВИЋ

Зима бану на Балкан након варљивог пролећа Пролећа kоје нехте да се одржи на ногама и обећа Топлину око срца. Срца? Шта беше то? Пуноћа ноћних мора, ил велика рупчага у грудима, Kако би рекао Мишо. Бану, Kо јастреб стреловито, и стресе са перја Леденог тренутка со, стресе На наш, умољчен мувама Јејтсовим, јеловни сто…